Pravi izbor u vegetarijanskoj ishrani
Uobičajeno je da se pod vegetarijanstvom podrazumeva način ishrane koji ne sadrži meso ili proizvode životinjskog porekla. Međutim, za većinu vegetarijanaca ovaj način ishrane predstavlja mnogo više od jednostavnog izbora hrane. Vegetarijanstvo je često deo posebnog životnog stila koji podrazumeva brigu o zdravlju, prirodi i društvenoj harmoniji.
Vegetarijanska ishrana ima duboke istorijske korene. Iako se vegetarijanski način života povezuje sa modernim trendovima, njegovi počeci mogu se pronaći još u antičkim civilizacijama. Ideje o ishrani bez mesa razvijale su se kroz filozofske škole antičke Grčke i drugih drevnih kultura.
Pokret vegetarijanstva dobio je značajan zamah u 19. veku, posebno neposredno pre revolucionarne 1848. godine kada je u Evropi započet period velikih društvenih promena. U tom periodu osnovano je prvo vegetarijansko društvo u Mančesteru u Velikoj Britaniji, što je predstavljalo važan korak u promociji biljne ishrane.
Koreni vegetarijanstva mogu se pratiti kroz istoriju filozofije i nauke. Mnogi veliki mislioci podržavali su biljni način ishrane. Među njima su Pitagora, Sokrat i Platon, a kasnije i poznati naučnici i umetnici poput Leonarda da Vinčija, Miltona, Njutna i Alberta Ajnštajna. U savremenom dobu vegetarijanska ishrana dobija dodatni značaj zbog sve češćih bolesti koje se povezuju sa načinom ishrane.
Reč vegetarijanac potiče od latinske reči vegetus, što znači živahan, snažan, zdrav i pun energije. Ova definicija simbolično opisuje cilj vegetarijanske ishrane – očuvanje vitalnosti organizma kroz prirodnu i balansiranu ishranu.
Vrste vegetarijanske ishrane
Vegetarijanska ishrana ne predstavlja jedinstven model. Postoji nekoliko različitih oblika ishrane koji se prilagođavaju potrebama pojedinca.
Laktovegetarijanska ishrana uključuje biljnu hranu uz dodatak mleka i mlečnih proizvoda. Ovakav način ishrane može obezbediti organizmu potrebne količine kalcijuma, proteina i vitamina važnih za zdravlje kostiju.
Ovolaktovegetarijanska ishrana, pored biljnih namirnica, uključuje i jaja. Jaja predstavljaju dobar izvor visokokvalitetnih proteina, vitamina D i vitamina B kompleksa.
Semivegetarijanci obično izbegavaju crveno meso, ali u ishrani mogu koristiti piletinu, ribu, morske plodove, jaja i mlečne proizvode.
Stroga vegetarijanska ishrana, poznata kao veganstvo, potpuno isključuje proizvode životinjskog porekla. Veganska ishrana zasniva se na voću, povrću, leguminozama, žitaricama i semenkama.
Veganski način ishrane zahteva pažljivo planiranje kako bi organizam dobio sve potrebne nutritivne sastojke.
Zdravstveni aspekt vegetarijanske ishrane
Mnoge stručne organizacije smatraju da pravilno planirana vegetarijanska ishrana može biti bezbedna za zdravlje. Američka dijetetska asocijacija navodi da vegetarijanska ishrana može zadovoljiti nutritivne potrebe ako je pažljivo organizovana.
Vegetarijanska ishrana često sadrži manju količinu zasićenih masti i holesterola. Zbog toga može pozitivno uticati na kardiovaskularno zdravlje.
Međutim, potrebno je obratiti pažnju na unos određenih nutrijenata. Proteini, gvožđe, vitamin B12 i omega-3 masne kiseline mogu biti manje zastupljeni u ishrani bez životinjskih proizvoda.
Zbog toga vegetarijanci često koriste obogaćene namirnice ili suplemente kako bi održali optimalan nutritivni status.
Uloga prirodne hrane u ishrani
Prirodna hrana ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja organizma. Savremeni način života često podrazumeva povećan unos industrijski prerađene hrane.
Med predstavlja prirodni zaslađivač koji je približno dva puta slađi od običnog šećera. Zbog toga je za postizanje istog ukusa potrebno koristiti manju količinu meda.
Prirodni proizvodi mogu doprineti boljoj funkciji imunološkog sistema i opštem zdravlju.
Uzgoj pčela predstavlja važnu poljoprivrednu delatnost. Pčelinja društva tokom godine proizvedu znatno više meda nego što je potrebno za njihovo prezimljavanje. Oduzimanje viška meda ne predstavlja štetu za pčele ukoliko se obavlja stručno i odgovorno.
Polen predstavlja izuzetno vredan izvor proteina. Sadrži oko 20% proteina, više od 35% redukovanih šećera, vitamin C, vitamin E i vitamine B kompleksa.
Polen može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, poboljšanju funkcije jetre i pankreasa, kao i jačanju imunološkog sistema.
Pčelinji proizvodi i zdravlje
Propolis se smatra jednim od najvrednijih prirodnih preparata. Laboratorijska istraživanja pokazala su da propolis ima antibakterijsko, antioksidativno i antivirusno delovanje.
Vosak koji pčele luče koristi se za izgradnju saća. Pčelarstvo zahteva redovnu zamenu starog saća kako bi se održalo zdravlje pčelinje zajednice.
Matični mleč predstavlja veoma hranljivu supstancu koja sadrži veliki broj biološki aktivnih materija. Kombinacija matičnog mleča i meda može imati regenerativno dejstvo na organizam.
Pčelinji otrov se u medicini ponekad koristi u terapijske svrhe. Podstiče lučenje kortizona u organizmu i može pomoći kod reumatskih oboljenja, posebno hroničnih upala zglobova.
Umerenost kao princip zdravog života
Umerenost predstavlja siguran put ka zdravom i kvalitetnom životu. Svako treba da izabere način ishrane koji odgovara njegovom organizmu.
Prirodna ishrana, uz pravilno planiranje, može doprineti očuvanju zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti.
Zaključak
Vegetarijanska ishrana može biti dobar izbor ako je pravilno planirana i balansirana. Raznovrsnost namirnica, umerenost i korišćenje prirodnih proizvoda predstavljaju osnovu zdravog života.