Kucna hrana

Ознака: Zamrzivač

  • Osnovno pravilo zamrzavanja hrane

    Zamrzavanje je jedan od najsvrsishodnijih načina za očuvanje svežih plodova i namirnica, ali samo ako se pridržavamo nekoliko osnovnih pravila. Prvo, treba odabrati samo kvalitetne, potpuno zrele i zdrave plodove, jer to direktno utiče na trajnost i kvalitet zamrznute hrane. Kvalitetni plodovi će se bolje očuvati, dok će oni koji nisu potpuno zreli ili imaju oštećenja, nakon zamrzavanja izgubiti svoju vrednost i ukus.

    Zamrzavanje treba obaviti što brže i na što nižim temperaturama. Naime, mikroorganizmi koji uzrokuju kvarenje ne mogu biti uništeni niskim temperaturama, ali se dovedu u stanje mirovanja. Zato je važno zamrzavati plodove brzo, kako bi se izbeglo stvaranje velikih ledenih kristala koji oštećuju njihovu strukturu. Idealna temperatura za zamrzavanje je od -18 do -20 stepeni, jer niže temperature omogućavaju stvaranje sitnih ledenih kristala, koji ne uništavaju tkivo plodova. S druge strane, ako temperatura nije dovoljno niska, proces zamrzavanja traje duže, a plodovi postaju vodenasti i gube kvalitet.

    Pre nego što stavite plodove u zamrzivač, važno je pripremiti ih na odgovarajući način. Paketice hrane treba slagati uz zidove zamrzivača, na mestu koje je predviđeno za početak zamrzavanja, kako bi se obezbedila što niža temperatura. Takođe, preporučuje se da paketice ne budu prevelike – najbolje je da ne pređu jedan kilogram. Prilikom pakovanja, kesice treba spljoštiti kako bi debljina svakog paketića bila između 8 i 12 cm. Ovaj način pakovanja omogućava bolju organizaciju unutar zamrzivača i brže zamrzavanje.

    Takođe, ne smemo zaboraviti da je brzina od samog trenutka berbe do stavljanja plodova u zamrzivač veoma važna. Ubran plodovi brzo gube vitamine i hranljive materije, pa je preporučljivo da put od povrtnjaka ili voćnjaka do zamrzivača bude što kraći. Ovo je naročito važno za namirnice kao što su grašak, boranija, karfiol i lisnato povrće.

    Nakon što su plodovi zapakovani, potrebno je da ih stavite u običan kuhinjski hladnjak, kako bi se rashladili pre nego što ih stavite u zamrzivač. Ovaj korak je važan jer pomaže u ubrzanju procesa zamrzavanja, čime se očuvaju svi hranljivi sastojci. I, naravno, važno je da prilikom pakovanja plodova ostavite malo prostora u ambalaži, jer zamrznuta hrana obično ima nešto veću zapreminu. Ako ostavite oko 1 cm prostora za širenje, smanjićete rizik od cepanja ambalaže prilikom zamrzavanja.

    Ova jednostavna pravila će vam pomoći da dugotrajno čuvate sveže plodove i da uživate u njihovim ukusima i hranljivim vrednostima tokom cele godine. Pravilno zamrzavanje može značajno produžiti rok trajanja hrane, dok istovremeno očuva njenu svežinu i kvalitet.

  • Brzo sušeno meso

    U slučaju da dođe do neočekivanog isključenja struje na duži period, važno je brzo reagovati sa zalihama hrane koje su odložene u zamrzivaču. Meso, kao jedna od najskupljih i najvrednijih namirnica, zaslužuje posebnu pažnju. Postoji nekoliko metoda kojima možete sačuvati meso i produžiti mu rok trajanja, a jedan od najefikasnijih i najjednostavnijih načina je brzo sušenje.

    Konzerviranje mesa u mast

    Jedan od starinskih, ali veoma efikasnih načina za očuvanje mesa je odlaganje u mast. Za ovaj postupak, meso je potrebno prvo iseći na komade, posoliti i ispeći, kako bi se iz njega oslobodila što više vlage. Nakon toga, meso se zbijeno ređa u posudu i prelije rastopljenom mašću. Važno je da se tokom pečenja postigne što manja količina tečnosti u mesu, kako bi zalihe bile dugotrajnije. Ovaj način konzerviranja je jednostavan, a mast čini meso izuzetno izdržljivim.

    Brzo sušenje mesa

    Brzo sušenje mesa je popularna metoda, jer meso postaje spremno za konzumaciju u relativno kratkom vremenskom periodu. Prvo je potrebno odstraniti kosti i očistiti meso od ostataka krvi. Zatim se meso seče na tanke listove, debljine oko 2 cm. Posle toga, komadi se dobro posole, a možete dodati i začine poput aleve paprike, bibera, čubara i drugih začina po želji. Ovi začini ne samo da daju mesu bogatiji ukus, već služe i kao zaštita od insekata.

    Jedan od saveta je da meso tokom sušenja izložite dimu, jer dim daje mesu specifičan ukus i pomaže u njegovoj zaštiti. Iako je dimljenje preporučljivo, nije neophodno za osnovno sušenje. Nakon što je meso pripremljeno, potrebno ga je nanizati na konopac i ostaviti na promajnom mestu. Danju, meso treba da bude napolju, dok ga noću treba uneti u prostoriju da bi se zaštitilo od vlage. Meso treba biti zaštićeno i od napada insekata, kako bi se očuvala njegova kvaliteta.

    Dimljenje mesa

    Dimljenje je naprednija metoda konzerviranja koja zahteva više vremena i pažnje, ali pruža dugotrajan efekat. Meso se prvo iseče na tanke komade, težine od 0,5 do 1 kilogram. Svaki komad se natrlja kuhinjskom soli i ređa u posudu, gde se između slojeva mesa stavlja isečeni crni ili beli luk. Meso treba ostaviti da odstoji 2-3 dana, tokom kojih ga je potrebno nekoliko puta okrenuti i po potrebi dosoliti.

    U hitnim slučajevima, meso možete staviti direktno na dim, ali proces dimljenja treba da traje minimum 24 sata. Ukoliko imate više vremena, dimljenje bi trebalo trajati 2-3 dana, jer duže dimljenje znači i duži rok trajanja konzerviranog mesa. Meso koje je dimljeno samo 24 časa može se čuvati svega 4-5 dana, pa je bolje uložiti dodatno vreme za produženi proces dimljenja.

    Zaključak

    Brzo sušenje mesa je izuzetno korisna metoda za očuvanje mesa u situacijama kada nije moguće koristiti zamrzivač ili kada želite da meso bude dostupno tokom dužeg perioda. Bilo da se odlučite za sušenje na prirodan način, konzerviranje u mast, ili dimljenje, svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i može se prilagoditi vašim potrebama i mogućnostima. U svakom slučaju, sušeno meso je odlična opcija za zalihe koje možete koristiti u različitim uslovima.