Čičak (latinski naziv Arctium lappa L.) je dvogodišnja ili trajna biljka koja može dostići visinu do 150 santimetara. Ova gramolika biljka, poznata i pod nazivima kao što su lopuh, lopusina, repusina, repuh, repje, komodljika i mnogim drugim, rasprostranjena je širom naših krajeva. Čičak je nezaobilazna ruderalna biljka koja raste po poljima, uz puteve, nasipima i obalama reka i potoka, a može se naći i u brdskim predelima. Njen koren je mesnat i dug, sličan repi, a unutrašnjost je bela.
Biljka ima uspravnu i snažnu stabljiku koja je često crvenkasta i ispunjena srži. Listovi čička su veliki, sa donjim listovima koji mogu dostići čak 50 santimetara. Oblik im je srcasto-jajasti, sa slabo nazubljenim i talasastim rubovima, a s donje strane su prekriveni pustenastim, sivkasto-belim dlačicama. Kako biljka raste, listovi postaju manji, a na vrhu stabljike formiraju se grimizno-crvene cvetne glavice, koje su obavijene lepljivim bodljama. Cveta od jula do septembra, a njeni cvetovi su smešteni u stitaste grozdove ili gronje.
Iako čičak može izgledati kao biljka koja je prisutna u mnogim predelima, treba napomenuti da je ona najlekovitija u svom mladom obliku. Mogu se jesti samo mladi izdanci koji izbijaju iz zemlje u martu i aprilu, jer brzo rastu i postaju gorki i nejestivi. Mladi izdanci ove biljke, zajedno sa peteljkama lista, mogu se konzumirati sirovi, kao sastojak u salatama, ili se kuvaju, pa se priređuju na način sličan pripremi špargle.
U nekim zemljama, koren čička se koristi kao prehrambeni proizvod. Ispržen koren može se koristiti kao zamena za kafu, slično kao koren cikorije. Osim toga, osušeni i samleveni koren može se dodavati u brašno, čime se obogaćuju pečeni proizvodi kao što je hleb. Koren se može koristiti i za pripremu supa, a može se kuvati umesto krompira. Čičak je takođe odličan za konzerviranje – može se sušiti za zimu ili marinirati, čime se čuvaju hranljive materije koje sadrži.
Iako su mladi izdanci i listovi najpoznatiji za ishranu, koren čička je poznat i u narodnoj medicini, gde se koristi već vekovima. Čičak se koristi kao sredstvo za lečenje reume i različitih oboljenja povezanih sa zglobovima. Njegove lekovite moći ne završavaju tu – koren čička bogat je inulinom, vlaknima koja pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, a u isto vreme podstiču probavu.
Mladi listovi čička, koji se beru u proleće, bogati su vitaminom C i karotinom. Listovi sadrže 23-40 mg% vitamina C, koji je poznat po svojim zaštitnim svojstvima za imunitet, i oko 11 mg% karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A, bitan za zdravlje očiju i kože. Osim toga, listovi čička sadrže i malu količinu eteričnih ulja i sluzi, koja ima umirujući efekat na organizam.
Zahvaljujući svim ovim svojstvima, čičak je biljka koju je vredno imati u svojoj ishrani, ali i u svakodnevnom životu. Njegova široka primena u pripremi hrane, kao i u narodnoj medicini, govori o njegovoj vrednosti. Bez obzira na to da li ga koristimo u salatama, kao zamenu za kafu, ili za lečenje određenih zdravstvenih problema, čičak je biljka koju je lako uključiti u svakodnevnu rutinu. Naravno, najbolje je koristiti mlade izdanke i koren, koji su najhranjiviji, i to u proleće, kada su najbogatiji korisnim materijama.
U zaključku, čičak je biljka koja ne samo da ima lekovita svojstva, već može biti vrlo korisna i u pripremi hrane. Njegova jednostavna dostupnost, kao i širok spektar korisnih svojstava, čini ga dragocenom biljkom koju bi trebalo ceniti i koristiti u svakodnevnom životu.