Kada se radi o dugotrajnom čuvanju hrane, važno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila kako bi se očuvala njena svežina i kvaliteta. Jedan od ključnih faktora u ovom procesu je prostor u kojem čuvamo namirnice. Ostave u kojima držimo hranu trebalo bi da budu čiste, dobro prozračene i tamne, jer takvi uslovi nisu pogodni za razvoj i razmnožavanje štetnih organizama koji mogu oštetiti hranu.
U domaćinstvima, stvaranje zaliha obično počinje kupovinom većih količina brašna, šećera, ulja i masti. Pravilno skladištenje ovih namirnica može značajno produžiti njihov rok trajanja, pa je važno obratiti pažnju na nekoliko detalja. Na primer, vrece sa brašnom nikako ne smeju da leže na podu ili da dodiruju zid. Preporučuje se da razmak između veka brašna i poda bude najmanje tridesetak centimetara. Ako imate više vreća, najbolje je da ih poredjate unakrsno i ostavite dovoljno prostora između njih kako bi vazduh mogao da struji i spreči zadržavanje vlage. U suprotnom, može doći do kondenzacije i pojave plesanih i štetnih organizama.
Brašno je naročito osetljivo na vlagu i štetočine, poput moljaca i grinja, pa se preporučuje da se čuva na temperaturi koja ne prelazi 15 stepeni, dok je idealno čuvanje na 2-4 stepena. U periodu od maja do oktobra, brašno može biti izloženo napadima štetnih insekata, pa je dobro povremeno prosejati brašno kako biste uklonili eventualne štetočine. Čak i ako ne primetite nikakve štetočine, prosejavanje brašna može pomoći da se oslobodi višak vlage, čime se poboljšava kvalitet namirnice.
Masti i ulja takođe igraju značajnu ulogu u domaćim zalihama, ali se moraju čuvati u posebnim uslovima kako bi što duže trajala. Ove namirnice su veoma podložne kvarenju, naročito zbog prisustva mikroorganizama, enzima i kiseline koji ubrzavaju njihovo razlaganje. Na njima najviše utiče voda, pa je veoma važno da posude u koje se stavljaju masti i ulja budu potpuno suve pre upotrebe. Osim toga, ove namirnice ne treba čuvati direktno na podu, već na policama ili drvenim podlogama koje omogućavaju cirkulaciju vazduha. Posude u kojima se čuvaju masti i ulja treba da budu zatvorene, ali ne hermetički, kako bi se sprečilo prekomerno izlaganje vazduhu, koji može ubrzati kvarenje. Najbolje je da temperatura na kojoj se čuvaju masti bude između 0 i 1 stepen, a svetlost treba da bude potpuno blokirana, pa su starinske, tamne posude najbolji izbor.
Šećer, s druge strane, nije lako kvarljiva namirnica, ali je ipak potrebno pridržavati se određenih uslova skladištenja. Najbolje je da se šećer čuva na drvenim podlogama ili policama, sa razmakom od zida. Vlažnost može uzrokovati stvrdnjavanje šećera, ali to ne utiče na njegovu upotrebljivost. Međutim, važno je da šećer ne upija strane mirise, pa ga treba držati dalje od jakih mirisa, kao što su sapuni, petrolej ili drugi jaki mirisi, koji mogu promeniti njegovu aromu.
Iako čuvanje hrane na drvenim podlogama možda nije nešto o čemu svakodnevno razmišljamo, zapravo je veoma važno za očuvanje kvaliteta i dugotrajnost namirnica. Drvene podloge su dobar izbor jer omogućavaju prirodnu ventilaciju, čime se smanjuje mogućnost stvaranja vlage koja može oštetiti hranu. Uz pravilno skladištenje, vaša zaliha hrane biće u dobrom stanju i spremna za upotrebu kad god vam zatreba.
Kroz ove jednostavne savete, možete produžiti vek trajanja hrane u vašem domaćinstvu, smanjiti gubitke i uživati u svežim i zdravim namirnicama kroz duži vremenski period.