Kucna hrana

Ознака: Kuhinja

  • ZA SUPE, SALATE ILI VARIVA

    Biljka podbel (Tussilago farfara) naziva se i konjsko kopito, konjski lopuh, lepuh, lapuh, pustica, repusina. Ova biljka ima veoma interesantan ciklus rasta. Iz trajnog, horizontalnog izdanka već od kraja februara izbijaju stabljike visoke do 20 centimetara, koje su prekrivene ljuskavim listićima, a na vrhu nose zlatno-žute cvetne glavice. Prizemni listovi, široki do 20 centimetara, srcoliki su i nejednoliko nazubljeni. Odozgo su kozasti i sjajni, dok su na nalicju pustenasti i beli. Ovi listovi se razvijaju na dugim peteljkama tek u maju, nakon što biljka već precveta.

    Podbel uspeva na vlažnim mestima, uz šume, potoke i reke, ali se često može naći i na ilovači, uz jarke, kanale, pruge, nasipe i strma zemljišta koja se odronjuju. Zanimljivo je da podbel prvi obrasta tlo na mestima koja su pogodna za rast drugih biljaka, pripremajući teren za kasniji rast drugih vrsta. Pored toga, podbel se često javlja kao korov u njivama, baštama i vinogradima, gde ima sposobnost da se širi i raste u velikim količinama.

    Mladi listovi podbela, koji se beru od maja do septembra, mogu se koristiti kao povrće. Preporučuje se da se listovi sitno iseku i očiste od peteljki, a nemci ih posebno preporučuju za pripremu supa, salata ili variva, naročito sa krompirom. Ova jela su vrlo ukusna kada se prirede od zaista mladih i nežnih listova. Stari listovi podbela, međutim, postaju tvrdi, kožasti i nagorki, zbog čega nisu pogodna za konzumaciju. U 100 grama mladog lista podbela nalazi se 14-38 miligrama vitamina C i oko 7 miligrama karotina, što ovu biljku čini dobrom izvoru ovih važnih nutrijenata.

    Pored upotrebe mladih listova, u prošlim vremenima, posebno tokom rata, u Nemačkoj su brali i mlade prolećne stabljike sa cvetovima podbela, koje su se zatim kuvane i pripremane na sličan način kao špargle. Ova metoda pripreme bila je posebno popularna jer je omogućavala ljudima da iskoriste biljke koje su rasle u njihovim okolinama, dok su bile siromašne resursima.

    Upotreba podbelovog lista, cveta i korena u lekovite svrhe poznata je još od najstarijih vremena. Biljka je korišćena za lečenje kašlja i drugih bolesti disajnih organa. Latinski naziv roda podbela – Tussilago – potiče od reči tussis, što znači kašalj, dok ago znači delovati, što jasno ukazuje na lekovite osobine ove biljke. Naziv vrste farfara potiče od latinskog far (brasno) i ferre (nositi), jer su listovi odozdo beli, poput brašna.

    Biljka podbel, pored svojih lekovitih svojstava, takođe ima i određenu kulturnu vrednost, jer se koristi u tradicionalnoj medicini, kao i u kulinarskim pripremama. Iako često smatrana korovskom biljkom, podbel je u stvari dragocen resurs koji nudi mnoge mogućnosti za iskorišćavanje u kuhinji i lekovitim praksama.

    Kao povrće, podbel je odličan dodatak raznim jelima, a priprema se lako i brzo. S obzirom na to da raste skoro svuda, može biti koristan za sve one koji žele da poboljšaju svoju ishranu i obogate jelovnik jednostavnim, a zdravim sastojcima. Pored toga, koristi se i za poboljšanje zdravlja respiratornog sistema, čineći je vrlo korisnom biljkom u svakodnevnom životu.

  • Brzo sušeno meso

    U slučaju da dođe do neočekivanog isključenja struje na duži period, važno je brzo reagovati sa zalihama hrane koje su odložene u zamrzivaču. Meso, kao jedna od najskupljih i najvrednijih namirnica, zaslužuje posebnu pažnju. Postoji nekoliko metoda kojima možete sačuvati meso i produžiti mu rok trajanja, a jedan od najefikasnijih i najjednostavnijih načina je brzo sušenje.

    Konzerviranje mesa u mast

    Jedan od starinskih, ali veoma efikasnih načina za očuvanje mesa je odlaganje u mast. Za ovaj postupak, meso je potrebno prvo iseći na komade, posoliti i ispeći, kako bi se iz njega oslobodila što više vlage. Nakon toga, meso se zbijeno ređa u posudu i prelije rastopljenom mašću. Važno je da se tokom pečenja postigne što manja količina tečnosti u mesu, kako bi zalihe bile dugotrajnije. Ovaj način konzerviranja je jednostavan, a mast čini meso izuzetno izdržljivim.

    Brzo sušenje mesa

    Brzo sušenje mesa je popularna metoda, jer meso postaje spremno za konzumaciju u relativno kratkom vremenskom periodu. Prvo je potrebno odstraniti kosti i očistiti meso od ostataka krvi. Zatim se meso seče na tanke listove, debljine oko 2 cm. Posle toga, komadi se dobro posole, a možete dodati i začine poput aleve paprike, bibera, čubara i drugih začina po želji. Ovi začini ne samo da daju mesu bogatiji ukus, već služe i kao zaštita od insekata.

    Jedan od saveta je da meso tokom sušenja izložite dimu, jer dim daje mesu specifičan ukus i pomaže u njegovoj zaštiti. Iako je dimljenje preporučljivo, nije neophodno za osnovno sušenje. Nakon što je meso pripremljeno, potrebno ga je nanizati na konopac i ostaviti na promajnom mestu. Danju, meso treba da bude napolju, dok ga noću treba uneti u prostoriju da bi se zaštitilo od vlage. Meso treba biti zaštićeno i od napada insekata, kako bi se očuvala njegova kvaliteta.

    Dimljenje mesa

    Dimljenje je naprednija metoda konzerviranja koja zahteva više vremena i pažnje, ali pruža dugotrajan efekat. Meso se prvo iseče na tanke komade, težine od 0,5 do 1 kilogram. Svaki komad se natrlja kuhinjskom soli i ređa u posudu, gde se između slojeva mesa stavlja isečeni crni ili beli luk. Meso treba ostaviti da odstoji 2-3 dana, tokom kojih ga je potrebno nekoliko puta okrenuti i po potrebi dosoliti.

    U hitnim slučajevima, meso možete staviti direktno na dim, ali proces dimljenja treba da traje minimum 24 sata. Ukoliko imate više vremena, dimljenje bi trebalo trajati 2-3 dana, jer duže dimljenje znači i duži rok trajanja konzerviranog mesa. Meso koje je dimljeno samo 24 časa može se čuvati svega 4-5 dana, pa je bolje uložiti dodatno vreme za produženi proces dimljenja.

    Zaključak

    Brzo sušenje mesa je izuzetno korisna metoda za očuvanje mesa u situacijama kada nije moguće koristiti zamrzivač ili kada želite da meso bude dostupno tokom dužeg perioda. Bilo da se odlučite za sušenje na prirodan način, konzerviranje u mast, ili dimljenje, svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i može se prilagoditi vašim potrebama i mogućnostima. U svakom slučaju, sušeno meso je odlična opcija za zalihe koje možete koristiti u različitim uslovima.