Kucna hrana

Ознака: Koren

  • Jestiva biljka i koren: Čičak

    Čičak (latinski naziv Arctium lappa L.) je dvogodišnja ili trajna biljka koja može dostići visinu do 150 santimetara. Ova gramolika biljka, poznata i pod nazivima kao što su lopuh, lopusina, repusina, repuh, repje, komodljika i mnogim drugim, rasprostranjena je širom naših krajeva. Čičak je nezaobilazna ruderalna biljka koja raste po poljima, uz puteve, nasipima i obalama reka i potoka, a može se naći i u brdskim predelima. Njen koren je mesnat i dug, sličan repi, a unutrašnjost je bela.

    Biljka ima uspravnu i snažnu stabljiku koja je često crvenkasta i ispunjena srži. Listovi čička su veliki, sa donjim listovima koji mogu dostići čak 50 santimetara. Oblik im je srcasto-jajasti, sa slabo nazubljenim i talasastim rubovima, a s donje strane su prekriveni pustenastim, sivkasto-belim dlačicama. Kako biljka raste, listovi postaju manji, a na vrhu stabljike formiraju se grimizno-crvene cvetne glavice, koje su obavijene lepljivim bodljama. Cveta od jula do septembra, a njeni cvetovi su smešteni u stitaste grozdove ili gronje.

    Iako čičak može izgledati kao biljka koja je prisutna u mnogim predelima, treba napomenuti da je ona najlekovitija u svom mladom obliku. Mogu se jesti samo mladi izdanci koji izbijaju iz zemlje u martu i aprilu, jer brzo rastu i postaju gorki i nejestivi. Mladi izdanci ove biljke, zajedno sa peteljkama lista, mogu se konzumirati sirovi, kao sastojak u salatama, ili se kuvaju, pa se priređuju na način sličan pripremi špargle.

    U nekim zemljama, koren čička se koristi kao prehrambeni proizvod. Ispržen koren može se koristiti kao zamena za kafu, slično kao koren cikorije. Osim toga, osušeni i samleveni koren može se dodavati u brašno, čime se obogaćuju pečeni proizvodi kao što je hleb. Koren se može koristiti i za pripremu supa, a može se kuvati umesto krompira. Čičak je takođe odličan za konzerviranje – može se sušiti za zimu ili marinirati, čime se čuvaju hranljive materije koje sadrži.

    Iako su mladi izdanci i listovi najpoznatiji za ishranu, koren čička je poznat i u narodnoj medicini, gde se koristi već vekovima. Čičak se koristi kao sredstvo za lečenje reume i različitih oboljenja povezanih sa zglobovima. Njegove lekovite moći ne završavaju tu – koren čička bogat je inulinom, vlaknima koja pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, a u isto vreme podstiču probavu.

    Mladi listovi čička, koji se beru u proleće, bogati su vitaminom C i karotinom. Listovi sadrže 23-40 mg% vitamina C, koji je poznat po svojim zaštitnim svojstvima za imunitet, i oko 11 mg% karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A, bitan za zdravlje očiju i kože. Osim toga, listovi čička sadrže i malu količinu eteričnih ulja i sluzi, koja ima umirujući efekat na organizam.

    Zahvaljujući svim ovim svojstvima, čičak je biljka koju je vredno imati u svojoj ishrani, ali i u svakodnevnom životu. Njegova široka primena u pripremi hrane, kao i u narodnoj medicini, govori o njegovoj vrednosti. Bez obzira na to da li ga koristimo u salatama, kao zamenu za kafu, ili za lečenje određenih zdravstvenih problema, čičak je biljka koju je lako uključiti u svakodnevnu rutinu. Naravno, najbolje je koristiti mlade izdanke i koren, koji su najhranjiviji, i to u proleće, kada su najbogatiji korisnim materijama.

    U zaključku, čičak je biljka koja ne samo da ima lekovita svojstva, već može biti vrlo korisna i u pripremi hrane. Njegova jednostavna dostupnost, kao i širok spektar korisnih svojstava, čini ga dragocenom biljkom koju bi trebalo ceniti i koristiti u svakodnevnom životu.

  • Biljke koje mogu zameniti sapun

    Zamislite da ste se našli u prirodi, a vaše ruke su se zaprljale. Nema sapuna pri ruci, ali znate da to nije problem ako poznajete biljni svet. Mnoge biljke u prirodi mogu da vam pomognu da se očistite, a uz to su ekološke i potpuno prirodne. U stvari, više vrsta biljaka može da se koristi za pranje i čišćenje, a neke od njih su sapunica, kukolj, crvena zova, bujad, divlji kesten i guba.

    Jedna od najpoznatijih biljaka koja može zameniti sapun je sapunica. Ova biljka je niska, obično raste do visine od 30 do 70 cm, a njeni cvetovi mogu biti u roze ili beloj boji, prijatnog mirisa. Sapunica raste na vlažnim mestima, kao što su obale reka, livade, pašnjaci i medže. Koren ove biljke je zapravo pravi prirodni sapun. Kada se pomeša sa vodom, stvara se mirisna pena koja lako skida prljavštinu. I što je još bolje, koren sapunice može se osušiti, samleti u prah i koristiti za pranje tekstila. Ova prirodna sredstva za čišćenje ne samo da su efikasna, već imaju i dodatnu prednost – tekstil opran sapunicama ostaje zaštićen od insekata.

    Još jedna biljka koja može da zameni sapun je kukolj. Kukolj je poznat kao korov koji raste u strnim žitima, ali može se naći i u šumama, na vlažnim livadama i drugim sličnim mestima. Za pranje se koristi koren ove biljke, koji ima sposobnost da stvara penu kad se pomeša sa vodom, baš kao pravi sapun. Kukolj je jednostavan za prikupljanje i predstavlja dobar prirodni način da se očistite kad ste u prirodi.

    Bujad je još jedna biljka koja se koristi za pranje. Ona raste na mnogim mestima, od šuma do travnjaka, a naročito u područjima koja su pogođena požarima. Ovaj korov može da se koristi kao stelja za stoku, ali njeni koreni sadrže kalijumove jedinjenja koja proizvode penu i tako mogu da služe kao odličan prirodni sapun. Bujad je jednostavna za nalaziti, a njena upotreba za pranje je vrlo efikasna, čak i za veće prljavštine.

    Za čišćenje odeće i uklanjanje mrlja, plodovi divljeg kestena su sjajan prirodni izbor. Divlji kesten, osim što je lepo drvo koje često možete sresti u šumama, ima plodove koji su veoma efikasni u uklanjanju prljavštine i mrlja sa tkanina. Njegovi plodovi se mogu koristiti tako što se zdrobe, pomešaju sa vodom i primene kao prirodno sredstvo za pranje. Divlji kesten je pogodan za sve koji žele ekološki prihvatljive alternative komercijalnim sredstvima za čišćenje.

    Takođe, crvena zova je biljka koja može da opere sve vrste prljavštine. Ova biljka raste u brdskim šumama i ima plodove koji se koriste za pranje. Iako možda nije tako popularna kao druge biljke, njeni plodovi imaju fantastičnu moć da skide svaku vrstu prljavštine i mrlja sa odeće, što je čini korisnim prirodnim sredstvom za čišćenje u šumi.

    Za završni trik, tu je i guba, gljiva koja raste na drveću. Iako je manja od ostalih biljaka koje koristimo za pranje, guba je efikasna u uklanjanju prljavštine. Koristi se unutrašnji deo ove gljive, a njena primena u čišćenju može biti izuzetno korisna u situacijama kada je teško pronaći druge biljke.

    Ovo su samo neki od primera biljaka koje mogu da zamene sapun i omoguće vam da se očistite u prirodi. Pored njih, postoji i mnogo drugih biljaka koje mogu da posluže kao prirodni sapun, a prednost ovih biljaka je u tome što su ekološki prihvatljive, lako dostupne i potpuno prirodne. Za ljubitelje prirode i ekoloških rešenja, ovo je sjajan način da uživate u čistoj okolini, čak i kada nemate klasičan sapun pri ruci.