Svaka zemlja ima svoju specifičnu kulinarsku tradiciju, koja je oblikovana kroz vekove, a jedan od najvažnijih elemenata te tradicije svakako su začini. Naša kulinarska baština bogata je različitim vrstama začina koji obogaćuju sve vrste jela, od mesnih, povrćnih pa do slatkih specijaliteta. Iz godine u godinu, u našim krajevima sve više koristimo začine, što doprinosi bogatstvu i raznovrsnosti na trpezi. Međutim, iako je ponuda začina danas široka, još uvek mnogi od nas uporno ostaju verni poznatim začinima kao što su biber, alevska paprika, peršun, mirođija, celer i beli luk.
Začini nisu samo dodatak ukusu, oni često unose u jelo specifične mirise, boje, pa čak i teksture, koji mogu promeniti celokupno iskustvo uživanja u hrani. Iako mnogi ljudi veruju da je pravilna upotreba začina strogo definisana, istina je da ne postoji jedan univerzalni recept. Svako jelo, svaka kuhinja i svaki kuvar imaju svoje omiljene kombinacije začina, a ključ je u balansu. Ipak, postoji jedan osnovni princip – začini moraju doprinositi ukusu, ali ne smemo dozvoliti da jedan začin potpuno zaseni ostale. Uvek treba težiti zlatnoj sredini – ni previše, ni premalo.
U nastavku ćemo se upoznati sa nekim od najpoznatijih začina koji se koriste u našim jelima, kao i njihovim specifičnostima.
Anis – Morac
Anis je biljka koja se koristi u različitim oblicima – kao list, ali i seme. Seme anisa je vrlo jakog ukusa i obično se koristi u pripremi kolača, testija i likera, ali i za začinjavanje jela od ribe, pilećeg mesa, krem-supa i raznih sosova. S druge strane, anisov list ima blaži ukus i često se koristi svež u salatama, jelima od povrća ili u krem-sirevima. Ovaj začin je veoma popularan u mnogim tradicionalnim jelima, jer im daje specifičnu aromu.
Borazina – Borac
Borazina je biljka koja se prepoznaje po velikim zelenim listovima prekrivenim beličastim dlačicama. Mladi listovi borazine obično se koriste sveži u salatama, dok se veći listovi mogu pripremati kao španac, ili se iseckani dodaju u nadeve od mesa. Borazina je veoma osvežavajuća i često se koristi u letnjem periodu za dodatak raznim napicima. Sitno iseckani listovi borazine daju im poseban osvežavajući ukus, koji je idealan za vruće letnje dane.
Bosiljak
Bosiljak je nezaobilazan začin u mnogim jelima. Njegovo lišće, bilo sveže ili sušeno, koristi se za salate, supe, jela od povrća, naročito paradajza, ali i za mariniranje mesa i pripremu raznih sosova. Bosiljak je odličan za pripremu pesto sosa, a njegov sveži miris donosi letnje osveženje. Najbolje je dodavati bosiljak u kuvana jela pred kraj kuvanja kako bi se sačuvala njegova aroma. Osim što je ukusan, bosiljak ima i zdravstvene prednosti, kao što su antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Đumbir – Ingver
Đumbir je tropska biljka koja potiče iz jugoistočne Azije. Osušeni ili sitno iseckani koren đumbira koristi se kao začin za pečurke, meso, ribu, pirinač i jela od povrća. Takođe, đumbir se koristi i za pripremu slatkih jela, naročito kolača, jer im daje pikantan i specifičan ukus. Pored svoje kulinarske upotrebe, đumbir je poznat i po svojim lekovitim svojstvima – pomaže u smanjenju mučnine, poboljšava varenje i jača imunitet.
Estragon
Estragon je biljka koja se odlikuje intenzivnim mirisom i ukusom. Njegovo lišće koristi se kao začin u pripremi sosova, salata, jela od paradajza, jaja i ribe. Estragon je veoma jak začin, pa se preporučuje koristiti ga u manjim količinama. Ovaj začin je posebno popularan u francuskoj kuhinji, gde se koristi u pripremi „béarnaise“ sosa, koji je savršen uz meso i ribu. Estragon je takođe veoma dobar za mariniranje mesa, jer mu daje duboku aromu.
Žalfija
Žalfija je biljka koja uspeva u mediteranskim predelima i poznata je po svom prijatnom mirisu i pomalo gorkom ukusu. Često se koristi kao dodatak različitim sosovima, jelima od jagnjećeg i svinjskog mesa, ali i u specijalitetima sa Srednjeg istoka, kao što je ćevap. Osim što poboljšava ukus, žalfija je poznata i po svojim lekovitim svojstvima, jer pomaže u varenje i ublažava upalne procese.
Kapar
Kapar je biljka koja potiče iz mediteranskih područja, a koristi se njeno pupoljke, koji se beru i konzerviraju u sirćetu. Ovi pupoljci su veoma ukusni i često se koriste u pripremi salata, sosova i marinada. Kapar se takođe koristi kao dodatak mesnim jelima, naročito bifteku, jer mu daje specifičan, kiselkasti šmek. Osim toga, kapar je savršen za pripremu mediteranskih jela poput paste i raznih salata.
Karanfilić
Karanfilić je začin koji potiče od osušenih cvetnih pupoljaka tropskog drveta. Ima vrlo snažnu aromu i koristi se za pripremu jela od mesa, riblju čorbu, razne sosove, pa čak i tople napitke. Karanfilić je često prisutan i u zimnici, jer ima antiseptička svojstva i može delovati kao prirodni konzervans. U mnogim kulturama, karanfilić se koristi u pripremi kuvanih jela jer im daje duboku i bogatu aromu.
Kari
Kari je začin koji se koristi u mnogim vrstama jela, od mesnih i povrćnih, do supa i pirinča. Kari potiče iz Indije i koristi se u prahu, koji se pravi od različitih začina. Kari je specifičan po tome što može biti veoma ljut ili blag, zavisno od vrste. Kari u Evropi je obično blaži, ali u Americi postoji više od 200 vrsta karija, od najsvježijih do najljućih.
Kleka
Kleka je biljka koja se koristi u pripremi raznih jela, posebno marinada za ribu i divljač. Bobice kleke imaju prijatan miris i slatkast ukus, a često se koriste u pripremi kiselog kupusa i raznih pečenja. Osim što daje poseban šmek jelima, kleka se često koristi u mediteranskoj kuhinji, jer poboljšava ukus i miris jela.
Оставите одговор