Maslačak, poznat i pod mnogim drugim nazivima poput popina pogačica, radic, mlekac, smetanka, milosavka, ili mlečnjak, jedan je od najrasprostranjenijih korova i livadskih biljaka. Iako se često smatra običnim korovom, ova biljka krije bogatstvo korisnih svojstava i koristi, a najlepše od svega je to što se koristi u celokupnom svom obliku – od korena do cveta. Maslačak je biljka koja raste na različitim mestima, od travnjaka, livada, parkova i vrtova, pa sve do visoko planinskih područja. Ono što je zanimljivo jeste da maslačak menja svoj izgled u zavisnosti od staništa i ekoloških uslova.
Maslačak je biljka koja se koristi još od najranijih vremena, i to ne samo kao lek, već i kao hrana. Koristio se kao narodni lek za mnoge bolesti, a u savremenoj medicini zadržao je svoje mesto zbog svojih lekovitih svojstava. U Italiji su ga, na primer, počeli koristiti kao povrće već u 17. veku, a tokom Napoleonovih ratova, kada je hrana bila oskudna, maslačak je postao važan izvor ishrane za siromašne slojeve društva. Danas je maslačak poznat širom sveta, naročito u zemljama sa romanskim jezicima, gde je omiljeno povrće i povrće koje se lako uzgaja.
Maslačak je najpoznatija i najcenjenija prolećna divlja salata. Njegovi mladi listovi, koji se najbolje beru pre nego što biljka krene da cveta, od marta do maja, sadrže mnogo korisnih nutrijenata, kao što su vitamini i minerali. U tim mladim listovima nalazi se veliki procenat vitamina C (od 18 do 60 mg%), kao i karotina, gvožđa, belančevina i ugljenih hidrata. Količina gvožđa u maslačku je veća nego u špinatu, što ovu biljku čini izuzetno korisnom za zdravlje. Iako su mladi listovi najukusniji i najmanje gorki, stariji listovi postaju gorki, ali se mogu pripremiti na različite načine – kuvanjem, a da bi se smanjila gorčina, mogu se ostaviti da odstoje u vodi preko noći. Takođe, maslačak se često meša sa drugim biljkama poput rigon, matovilca, kiselice i začina, stvarajući ukusne i hranljive salate.
Iako se najčešće koristi kao sveža salata, maslačak je savršen za pripremu raznih jela. Kada biljka počne da cveta, listovi postaju gorki, pa je najbolje odrezati samo gornje delove biljke i koristiti ih u jelima. Za pripremu variva, najpre treba promeniti vodu kako bi se uklonila gorčina. Variva od maslačka mogu biti ukusan i hranljiv obrok, koji može biti kombinovan s drugim divljim biljkama i začinima.
Maslačak je takođe izuzetno koristan zbog svog korena. Koren maslačka sadrži visok procenat inulina (do 40%), koji je koristan za stabilizaciju nivoa šećera u krvi. U mnogim zemljama, kao što je Nemačka, koren maslačka se bere u proleće i jesen, kuvaju se ili se režu u tanke komade i jedu sirovi, najčešće na hlebu sa maslacem. Koren se može koristiti i kao prirodni surogat za kafu, jer daje bogat, zemljast ukus. Mladi cvetni pupoljci maslačka mogu se kiseliti u sirćetu i koristiti kao začin, slično kao kapari, dok se od cvetova može napraviti specijalni maslačkov med, koji liči na pravi med.
Osim što je maslačak ukusan, on ima i lekovita svojstva. Biljka potpomaze izlučivanje mokraće, a ovo dejstvo može se primetiti i pri konzumiranju maslačka u obliku salate ili drugih jela. On je prirodni diuretik koji pomaže u detoksifikaciji organizma, smanjenju upala i poboljšanju probave. Redovno konzumiranje maslačka može poboljšati rad jetre, a njegovi listovi i koren mogu se koristiti i kao lek za smanjenje nivoa holesterola.
Maslačak nije samo ukusan i zdrav, već je i veoma jednostavan za pripremu. Može se koristiti u raznim jelima, od salata, variva, pa sve do napitaka poput maslačkovog vina. Zbog svog bogatstva hranljivim materijama, maslačak je odličan izbor za sve koji žele da poboljšaju svoju ishranu i zdravlje. S obzirom na to da se koristi u svim delovima biljke, od korena do cvetova, maslačak predstavlja pravi primer kako priroda može da nam pruži bogatstvo zdravih i ukusnih namirnica.
Kroz vekove je maslačak bio cenjen kao lekovita biljka i koristi se do današnjeg dana. Iako se često smatra običnim korovom, maslačak je prava riznica zdravlja i ukusa, koju svi možemo koristiti i uživati u njenim blagodatima.
Оставите одговор