Kucna hrana

Категорија: Fermentacija i čuvanje hrane

  • Presna hrana – Višestruko vredna za vaše zdravlje

    Sirova hrana je pravi eliksir za telo. Ovaj način ishrane može da unapredi metabolizam, poboljša varenje i utiče na sveukupno zdravlje. Sirova hrana ne samo da hrani telo, već pruža i potrebnu hidrataciju i energiju. Osim toga, deluje kao „metla“ za toksine, čišćenje organa za varenje i stimulaciju crevne peristaltike. Presna hrana, poput voća i povrća, pomaže u održavanju elastičnosti krvnih sudova i kapilara, što je od izuzetne važnosti za cirkulaciju i zdravlje tela.

    Svi ovi procesi zajedno doprinose zdravlju vaših ćelija, održavajući ih mladim i vitalnim. Iako možda mislite da je kasno da menjate svoje navike u ishrani, nikada nije previše kasno da se uvede sveža hrana u vašu ishranu. Možete se odlučiti za učestalost koja vam odgovara – bilo da je to nekoliko puta nedeljno ili čak dnevno. Na vama je da odredite koliko često želite da presna hrana bude deo vašeg stola. Nekada, mikser za usitnjavanje povrća i voća može biti bolji izbor od tradicionalnog kuvanja na šporetu.

    Kako pripremiti jela od sirove hrane?

    Prilikom pripreme hrane od sirovog povrća i voća, veoma je važno da izaberete sveže sastojke. Gubitak svežine može značiti i gubitak hranjivih materija, što se svakako ne želi. Ako pripremate jela sa naklijalim zrnevljem, dovoljno je da dobro operete semenke, a zatim ih potopite u hladnu vodu na nekoliko sati, po mogućstvu do narednog dana. Nakon toga, isperite ih i ostavite na svetlom mestu da puste klice, koje su prepune hranljivih materija. Ove male bele klice obogatiće vaše telo svim potrebnim vitaminima i mineralima.

    Kada pripremate jela od sirovog povrća, važno je koristiti neprskano i biološki uzgajano povrće. Ovakva hrana je prirodna, jednostavna za pripremu i, najvažnije, zadržava sve hranljive sastojke. Voće i povrće najbolje je pripremati neposredno pre konzumiranja, jer gubitak svežine može značiti gubitak hranljivih materija. Za začine možete koristiti susam, majčinu dušicu, čubar, origano, seckane orahe, lešnike, mleveno seme suncokreta i bundeve, kao i sveže rendani ren i peršun.

    Od ulja, najzdraviji su maslinovo i suncokretovo ulje, oba hladno ceđena. Osim toga, možete dodati i jabukovo sirće, limunov sok, pavlaku ili kiselo mleko. Male količine morske nerafinisane soli dodatno poboljšavaju ukus i hranljivost jela.

    Lekoviti sokovi za zdravlje

    Osim jela, presna hrana uključuje i sokove koji imaju snažan lekoviti efekat. Na primer, sok od kelja, celera, cvekle i šargarepe je pravi vitamin bomba! Ovaj sok pomaže u lečenju problema sa srcem i želucem, a bogat je vitaminima i mineralima. Preporučuje se piti pre jela, a duže uzimanje ovog soka može značajno doprineti zdravlju vašeg organizma.

    Zašto je presna hrana dobra za vas?

    Presna hrana je bogata antioksidantima, vlaknima, vitaminima i mineralima, a najvažnije je to što pomaže u detoksikaciji organizma. Toksini koji se talože u telu mogu izazvati brojne zdravstvene probleme, pa je važno pružiti telu pomoć u njihovom izbacivanju. Takođe, presna hrana poboljšava imunitet, podstiče zdravu probavu i daje energiju, što čini da se osećate lakše i vitalnije.

    Uvođenjem sveže hrane u vašu ishranu možete postići vidljive rezultate u kratkom periodu. Osećaćete se bolje, zdravije i energičnije, a vaša koža, kosa i nokti biće u boljem stanju. Pronađite balans i uživajte u jednostavnim, a hranljivim jelima koja vam priroda pruža.

    Kroz presnu hranu, vaše telo će biti bolje opremljeno da se bori sa svakodnevnim izazovima, a vaša energija će biti u ravnoteži. Počnite da se hranite zdravije, i vaša budućnost će biti mnogo svetlija!

  • KISELJENJE KUPUSA

    Kiseljenje kupusa je tradicija koja se praktikuje širom sveta, a naročito u zimskom periodu kada je kupus odličan izvor vitamina C. Kiseli kupus je prava zimska poslastica koja ne samo da osvežava, već ima i brojne zdravstvene prednosti. U ovom tekstu ćemo podeliti s vama jednostavan i efikasan postupak kiseljenja kupusa, kako bi vaš kupus bio ukusan i dugotrajno očuvan.

    Za kiseljenje, najbolji je glavasti kupus, a posebno su pogodne jesenje sorte belog i crvenog kupusa. Kiseljenje se obično obavlja između sredine oktobra i sredine novembra, kada je kupus zreo i spreman za berbu. Postupak može biti jednostavan i za kupus koji se stavlja u glavi, kao i za onaj koji se rendi na ribanac.

    Prvo, važno je obratiti pažnju na bure u koje ćete staviti kupus. Bure treba da bude čisto, bez ikakvih ostataka mirisa, zato je preporučljivo da ga dan pre kiseljenja poparite ključalom vodom i dobro izribate novom četkom. S obzirom na to da se rasol povremeno pretaka, bure mora da ima ispravnu slavinu, koja se postavlja na cigle ili grede kako bi se omogućilo lako pretakanje.

    Za kiseljenje birajte čvrste glavice kupusa srednje veličine, po vašoj želji – bele ili crvene. Prvo odstranite spoljašnje listove sa svake glavice, a koren lagano zasecite unakrst kako bi kupus brže upio so. Nakon toga, glavice se pažljivo slažu u bure, tako da koren bude okrenut prema gore. Kada budete pri kraju, važno je da ne prepunite bure, jer glavica ne sme da zatvori slavinu za odvod.

    Kupus se zatim posipa solju. Za 100 kilograma kupusa potrebno je oko 5 kilograma soli. Uslovno, između glavica možete staviti i začine po želji – ljute paprike, nekoliko korenova rena, biber u zrnu, kim, lovorov list, ili čak zrna kukuruza. Nakon toga, sve prelijte hladnom vodom. Da bi kupus ostao pod vodom i ne plivao, na njega se stavlja okrugli poklopac ili improvizovani krst od drveta ili plastike, koji se dodatno pritisne teškim kamenom. Bure se zatim pokriva čistim ubrusom, a tokom prvih nekoliko dana potrebno je pretakati kupus svakog trećeg dana, kako bi so ravnomerno došla do svih glavica i sprečila da kupus postane previše mekan.

    Za pretakanje se koristi dva suda. U prvi sud ide rasol, dok se u drugi stavlja tečnost koja se ponovo sipa odozgo u bure. Ako se dogodi da kupus upije previše vode, možete dodati svežu vodu kako bi nivo ostao dovoljno visok. Nakon dve nedelje, pretakanje se vrši samo jednom nedeljno. Kada se kupus dovoljno ukiseli, pretakanje prestaje.

    Za ribanac, proces je sličan, ali umesto glavica koristimo iseckani kupus. Prvo, kupus se očisti od spoljnog lišća i nariba na specijalnoj dasci, poznatoj kao ribez. U bure se stavlja red ribanca, red soli, i sve dobro pritisne, kako bi vazduh izašao iz kupusa. Ovaj proces je vrlo važan, jer kompresija pomaže da se kupus bolje ukiseli. Nakon što je bure puno, ribanac se ne preliva vodom, ali je važno da se ubrus, koji prekriva bure, povremeno pere zbog pene koja izlazi iz kupusa. Za 100 kilograma ribanca koristi se oko 6 kilograma soli.

    Kiseljenje kupusa je zaista jednostavno, a rezultat je ukusna i zdrava zimnica koja će vas grejati tokom hladnih dana. Ukoliko pratite ove savete, vaš kupus će biti savršeno ukiseljen, pun vitamina, a istovremeno i delikatan za vaša čula.

  • Brzo sušeno meso

    U slučaju da dođe do neočekivanog isključenja struje na duži period, važno je brzo reagovati sa zalihama hrane koje su odložene u zamrzivaču. Meso, kao jedna od najskupljih i najvrednijih namirnica, zaslužuje posebnu pažnju. Postoji nekoliko metoda kojima možete sačuvati meso i produžiti mu rok trajanja, a jedan od najefikasnijih i najjednostavnijih načina je brzo sušenje.

    Konzerviranje mesa u mast

    Jedan od starinskih, ali veoma efikasnih načina za očuvanje mesa je odlaganje u mast. Za ovaj postupak, meso je potrebno prvo iseći na komade, posoliti i ispeći, kako bi se iz njega oslobodila što više vlage. Nakon toga, meso se zbijeno ređa u posudu i prelije rastopljenom mašću. Važno je da se tokom pečenja postigne što manja količina tečnosti u mesu, kako bi zalihe bile dugotrajnije. Ovaj način konzerviranja je jednostavan, a mast čini meso izuzetno izdržljivim.

    Brzo sušenje mesa

    Brzo sušenje mesa je popularna metoda, jer meso postaje spremno za konzumaciju u relativno kratkom vremenskom periodu. Prvo je potrebno odstraniti kosti i očistiti meso od ostataka krvi. Zatim se meso seče na tanke listove, debljine oko 2 cm. Posle toga, komadi se dobro posole, a možete dodati i začine poput aleve paprike, bibera, čubara i drugih začina po želji. Ovi začini ne samo da daju mesu bogatiji ukus, već služe i kao zaštita od insekata.

    Jedan od saveta je da meso tokom sušenja izložite dimu, jer dim daje mesu specifičan ukus i pomaže u njegovoj zaštiti. Iako je dimljenje preporučljivo, nije neophodno za osnovno sušenje. Nakon što je meso pripremljeno, potrebno ga je nanizati na konopac i ostaviti na promajnom mestu. Danju, meso treba da bude napolju, dok ga noću treba uneti u prostoriju da bi se zaštitilo od vlage. Meso treba biti zaštićeno i od napada insekata, kako bi se očuvala njegova kvaliteta.

    Dimljenje mesa

    Dimljenje je naprednija metoda konzerviranja koja zahteva više vremena i pažnje, ali pruža dugotrajan efekat. Meso se prvo iseče na tanke komade, težine od 0,5 do 1 kilogram. Svaki komad se natrlja kuhinjskom soli i ređa u posudu, gde se između slojeva mesa stavlja isečeni crni ili beli luk. Meso treba ostaviti da odstoji 2-3 dana, tokom kojih ga je potrebno nekoliko puta okrenuti i po potrebi dosoliti.

    U hitnim slučajevima, meso možete staviti direktno na dim, ali proces dimljenja treba da traje minimum 24 sata. Ukoliko imate više vremena, dimljenje bi trebalo trajati 2-3 dana, jer duže dimljenje znači i duži rok trajanja konzerviranog mesa. Meso koje je dimljeno samo 24 časa može se čuvati svega 4-5 dana, pa je bolje uložiti dodatno vreme za produženi proces dimljenja.

    Zaključak

    Brzo sušenje mesa je izuzetno korisna metoda za očuvanje mesa u situacijama kada nije moguće koristiti zamrzivač ili kada želite da meso bude dostupno tokom dužeg perioda. Bilo da se odlučite za sušenje na prirodan način, konzerviranje u mast, ili dimljenje, svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i može se prilagoditi vašim potrebama i mogućnostima. U svakom slučaju, sušeno meso je odlična opcija za zalihe koje možete koristiti u različitim uslovima.