Kucna hrana

Аутор: [email protected]

  • Osnovno pravilo zamrzavanja hrane

    Zamrzavanje je jedan od najsvrsishodnijih načina za očuvanje svežih plodova i namirnica, ali samo ako se pridržavamo nekoliko osnovnih pravila. Prvo, treba odabrati samo kvalitetne, potpuno zrele i zdrave plodove, jer to direktno utiče na trajnost i kvalitet zamrznute hrane. Kvalitetni plodovi će se bolje očuvati, dok će oni koji nisu potpuno zreli ili imaju oštećenja, nakon zamrzavanja izgubiti svoju vrednost i ukus.

    Zamrzavanje treba obaviti što brže i na što nižim temperaturama. Naime, mikroorganizmi koji uzrokuju kvarenje ne mogu biti uništeni niskim temperaturama, ali se dovedu u stanje mirovanja. Zato je važno zamrzavati plodove brzo, kako bi se izbeglo stvaranje velikih ledenih kristala koji oštećuju njihovu strukturu. Idealna temperatura za zamrzavanje je od -18 do -20 stepeni, jer niže temperature omogućavaju stvaranje sitnih ledenih kristala, koji ne uništavaju tkivo plodova. S druge strane, ako temperatura nije dovoljno niska, proces zamrzavanja traje duže, a plodovi postaju vodenasti i gube kvalitet.

    Pre nego što stavite plodove u zamrzivač, važno je pripremiti ih na odgovarajući način. Paketice hrane treba slagati uz zidove zamrzivača, na mestu koje je predviđeno za početak zamrzavanja, kako bi se obezbedila što niža temperatura. Takođe, preporučuje se da paketice ne budu prevelike – najbolje je da ne pređu jedan kilogram. Prilikom pakovanja, kesice treba spljoštiti kako bi debljina svakog paketića bila između 8 i 12 cm. Ovaj način pakovanja omogućava bolju organizaciju unutar zamrzivača i brže zamrzavanje.

    Takođe, ne smemo zaboraviti da je brzina od samog trenutka berbe do stavljanja plodova u zamrzivač veoma važna. Ubran plodovi brzo gube vitamine i hranljive materije, pa je preporučljivo da put od povrtnjaka ili voćnjaka do zamrzivača bude što kraći. Ovo je naročito važno za namirnice kao što su grašak, boranija, karfiol i lisnato povrće.

    Nakon što su plodovi zapakovani, potrebno je da ih stavite u običan kuhinjski hladnjak, kako bi se rashladili pre nego što ih stavite u zamrzivač. Ovaj korak je važan jer pomaže u ubrzanju procesa zamrzavanja, čime se očuvaju svi hranljivi sastojci. I, naravno, važno je da prilikom pakovanja plodova ostavite malo prostora u ambalaži, jer zamrznuta hrana obično ima nešto veću zapreminu. Ako ostavite oko 1 cm prostora za širenje, smanjićete rizik od cepanja ambalaže prilikom zamrzavanja.

    Ova jednostavna pravila će vam pomoći da dugotrajno čuvate sveže plodove i da uživate u njihovim ukusima i hranljivim vrednostima tokom cele godine. Pravilno zamrzavanje može značajno produžiti rok trajanja hrane, dok istovremeno očuva njenu svežinu i kvalitet.

  • Brzo sušeno meso

    U slučaju da dođe do neočekivanog isključenja struje na duži period, važno je brzo reagovati sa zalihama hrane koje su odložene u zamrzivaču. Meso, kao jedna od najskupljih i najvrednijih namirnica, zaslužuje posebnu pažnju. Postoji nekoliko metoda kojima možete sačuvati meso i produžiti mu rok trajanja, a jedan od najefikasnijih i najjednostavnijih načina je brzo sušenje.

    Konzerviranje mesa u mast

    Jedan od starinskih, ali veoma efikasnih načina za očuvanje mesa je odlaganje u mast. Za ovaj postupak, meso je potrebno prvo iseći na komade, posoliti i ispeći, kako bi se iz njega oslobodila što više vlage. Nakon toga, meso se zbijeno ređa u posudu i prelije rastopljenom mašću. Važno je da se tokom pečenja postigne što manja količina tečnosti u mesu, kako bi zalihe bile dugotrajnije. Ovaj način konzerviranja je jednostavan, a mast čini meso izuzetno izdržljivim.

    Brzo sušenje mesa

    Brzo sušenje mesa je popularna metoda, jer meso postaje spremno za konzumaciju u relativno kratkom vremenskom periodu. Prvo je potrebno odstraniti kosti i očistiti meso od ostataka krvi. Zatim se meso seče na tanke listove, debljine oko 2 cm. Posle toga, komadi se dobro posole, a možete dodati i začine poput aleve paprike, bibera, čubara i drugih začina po želji. Ovi začini ne samo da daju mesu bogatiji ukus, već služe i kao zaštita od insekata.

    Jedan od saveta je da meso tokom sušenja izložite dimu, jer dim daje mesu specifičan ukus i pomaže u njegovoj zaštiti. Iako je dimljenje preporučljivo, nije neophodno za osnovno sušenje. Nakon što je meso pripremljeno, potrebno ga je nanizati na konopac i ostaviti na promajnom mestu. Danju, meso treba da bude napolju, dok ga noću treba uneti u prostoriju da bi se zaštitilo od vlage. Meso treba biti zaštićeno i od napada insekata, kako bi se očuvala njegova kvaliteta.

    Dimljenje mesa

    Dimljenje je naprednija metoda konzerviranja koja zahteva više vremena i pažnje, ali pruža dugotrajan efekat. Meso se prvo iseče na tanke komade, težine od 0,5 do 1 kilogram. Svaki komad se natrlja kuhinjskom soli i ređa u posudu, gde se između slojeva mesa stavlja isečeni crni ili beli luk. Meso treba ostaviti da odstoji 2-3 dana, tokom kojih ga je potrebno nekoliko puta okrenuti i po potrebi dosoliti.

    U hitnim slučajevima, meso možete staviti direktno na dim, ali proces dimljenja treba da traje minimum 24 sata. Ukoliko imate više vremena, dimljenje bi trebalo trajati 2-3 dana, jer duže dimljenje znači i duži rok trajanja konzerviranog mesa. Meso koje je dimljeno samo 24 časa može se čuvati svega 4-5 dana, pa je bolje uložiti dodatno vreme za produženi proces dimljenja.

    Zaključak

    Brzo sušenje mesa je izuzetno korisna metoda za očuvanje mesa u situacijama kada nije moguće koristiti zamrzivač ili kada želite da meso bude dostupno tokom dužeg perioda. Bilo da se odlučite za sušenje na prirodan način, konzerviranje u mast, ili dimljenje, svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i može se prilagoditi vašim potrebama i mogućnostima. U svakom slučaju, sušeno meso je odlična opcija za zalihe koje možete koristiti u različitim uslovima.

  • Otapanje peciva, testa, mlečnih proizvoda i jaja

    Zamrzavanje hrane je odličan način da produžimo rok trajanja mnogih namirnica, uključujući peciva, testo, mlečne proizvode i jaja. Ipak, da bi se sačuvala svežina i tekstura ovih proizvoda, važno je pravilno ih odmrznuti. Evo nekoliko saveta kako da otapate ove namirnice kako biste uživali u njihovom punom ukusu i kvalitetu.

    Pecivo i testo:

    Kada odmrzavate pecivo, važno je da to radite na odgovarajućoj temperaturi. Veći komadi, kao što su hleb, podloge za torte i slana testa, obično je najbolje odmrzavati na sobnoj temperaturi. Vreme otapanja zavisi od veličine pakovanja, ali obično traje od pola sata do četiri sata. Ako želite da ubrzate proces, možete staviti pecivo u toplu pećnicu na nekoliko minuta, kako bi se lepo otopilo i ponovo postalo mekano i sveže.

    Manji slatki proizvodi, poput keksa ili manjih kiflica, mogu se odmrzavati u ambalaži ili na tanjiru na sobnoj temperaturi, obično za 20-30 minuta. Ako imate hleb za tost, može se direktno staviti u toster dok je još zaleđeno, bez potrebe za prethodnim otapanjem. Lisnato i šuplje testo može se čak pripremiti i poluzamrznuto, što može poboljšati teksturu nakon pečenja.

    Testo sa kvascem, poput onog za kiflice, pice ili pogače, takođe se može odmrzavati na sobnoj temperaturi, ali može se staviti i u pećnicu dok je još zaleđeno, što može skratiti vreme pripreme.

    Mlečni proizvodi:

    Mlečni proizvodi, kao što su puter, mleko, sir ili pavlaka, takođe mogu da se zamrznu, ali kada dođe vreme za otapanje, važno je da ih odmrznete polako kako bi zadržali svoju teksturu i ukus. Mlečni proizvodi se obično odmrzavaju u ambalaži, na sobnoj temperaturi ili, ako želite da ubrzate proces, u frižideru. Važno je da ih upotrebite odmah nakon što su se odmrznuli, kako biste sačuvali njihovu svežinu.

    Ako vam je potrebno da brzo odmrznete mlečne proizvode, možete ih staviti, zajedno sa ambalažom, u hladnu vodu. Na ovaj način, proces otapanja će biti brži, a proizvodi će ostati sigurni za upotrebu. Međutim, imajte na umu da mlečni proizvodi, poput pavlake i sira, mogu promeniti teksturu nakon zamrzavanja, pa ih je najbolje koristiti u kuvanju ili pečenju, gde tekstura nije toliko važna.

    Jaja:

    Zamrzavanje jaja može biti korisno, naročito ako imate viška jaja, ali kada ih odmrzavate, treba biti pažljiv. Ako vam je potrebno samo određena količina jaja, možete jednostavno iseći količinu koja vam treba nožem. Pre nego što odsečete deo, stavite jaja pod hladnu vodu kako bi se lakše odvojila.

    Ostatak jaja treba odmah prepakovati i vratiti u zamrzivač, kako biste sprečili njihovo kvarenje. Kada odmrzavate jaja, najbolje je da ih stavite na sobnu temperaturu ili da ih odmrzavate u frižideru, kako biste očuvali njihovu kvalitetu i sigurnost.

    Zaključak:

    Pravilno odmrzavanje hrane, uključujući pecivo, mlečne proizvode i jaja, ključno je za očuvanje njihovog kvaliteta i ukusa. Postupite pažljivo i imajte na umu da je svaki proizvod specifičan i zahteva drugačiji način otapanja. Bez obzira na to da li otapate pecivo na sobnoj temperaturi, stavljate mlečne proizvode u frižider ili koristite hladnu vodu za jaja, pravilno otapanje će vam omogućiti da uživate u svim benefitima zamrznute hrane, kao da je upravo pripremljena.

  • Čuvanje hrane na drvenim podlogama

    Kada se radi o dugotrajnom čuvanju hrane, važno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila kako bi se očuvala njena svežina i kvaliteta. Jedan od ključnih faktora u ovom procesu je prostor u kojem čuvamo namirnice. Ostave u kojima držimo hranu trebalo bi da budu čiste, dobro prozračene i tamne, jer takvi uslovi nisu pogodni za razvoj i razmnožavanje štetnih organizama koji mogu oštetiti hranu.

    U domaćinstvima, stvaranje zaliha obično počinje kupovinom većih količina brašna, šećera, ulja i masti. Pravilno skladištenje ovih namirnica može značajno produžiti njihov rok trajanja, pa je važno obratiti pažnju na nekoliko detalja. Na primer, vrece sa brašnom nikako ne smeju da leže na podu ili da dodiruju zid. Preporučuje se da razmak između veka brašna i poda bude najmanje tridesetak centimetara. Ako imate više vreća, najbolje je da ih poredjate unakrsno i ostavite dovoljno prostora između njih kako bi vazduh mogao da struji i spreči zadržavanje vlage. U suprotnom, može doći do kondenzacije i pojave plesanih i štetnih organizama.

    Brašno je naročito osetljivo na vlagu i štetočine, poput moljaca i grinja, pa se preporučuje da se čuva na temperaturi koja ne prelazi 15 stepeni, dok je idealno čuvanje na 2-4 stepena. U periodu od maja do oktobra, brašno može biti izloženo napadima štetnih insekata, pa je dobro povremeno prosejati brašno kako biste uklonili eventualne štetočine. Čak i ako ne primetite nikakve štetočine, prosejavanje brašna može pomoći da se oslobodi višak vlage, čime se poboljšava kvalitet namirnice.

    Masti i ulja takođe igraju značajnu ulogu u domaćim zalihama, ali se moraju čuvati u posebnim uslovima kako bi što duže trajala. Ove namirnice su veoma podložne kvarenju, naročito zbog prisustva mikroorganizama, enzima i kiseline koji ubrzavaju njihovo razlaganje. Na njima najviše utiče voda, pa je veoma važno da posude u koje se stavljaju masti i ulja budu potpuno suve pre upotrebe. Osim toga, ove namirnice ne treba čuvati direktno na podu, već na policama ili drvenim podlogama koje omogućavaju cirkulaciju vazduha. Posude u kojima se čuvaju masti i ulja treba da budu zatvorene, ali ne hermetički, kako bi se sprečilo prekomerno izlaganje vazduhu, koji može ubrzati kvarenje. Najbolje je da temperatura na kojoj se čuvaju masti bude između 0 i 1 stepen, a svetlost treba da bude potpuno blokirana, pa su starinske, tamne posude najbolji izbor.

    Šećer, s druge strane, nije lako kvarljiva namirnica, ali je ipak potrebno pridržavati se određenih uslova skladištenja. Najbolje je da se šećer čuva na drvenim podlogama ili policama, sa razmakom od zida. Vlažnost može uzrokovati stvrdnjavanje šećera, ali to ne utiče na njegovu upotrebljivost. Međutim, važno je da šećer ne upija strane mirise, pa ga treba držati dalje od jakih mirisa, kao što su sapuni, petrolej ili drugi jaki mirisi, koji mogu promeniti njegovu aromu.

    Iako čuvanje hrane na drvenim podlogama možda nije nešto o čemu svakodnevno razmišljamo, zapravo je veoma važno za očuvanje kvaliteta i dugotrajnost namirnica. Drvene podloge su dobar izbor jer omogućavaju prirodnu ventilaciju, čime se smanjuje mogućnost stvaranja vlage koja može oštetiti hranu. Uz pravilno skladištenje, vaša zaliha hrane biće u dobrom stanju i spremna za upotrebu kad god vam zatreba.

    Kroz ove jednostavne savete, možete produžiti vek trajanja hrane u vašem domaćinstvu, smanjiti gubitke i uživati u svežim i zdravim namirnicama kroz duži vremenski period.

  • Jeftiniji obrok – Soja

    Soja je biljka koja se u Kini koristi već hiljadama godina, i to u svakodnevnoj ishrani. Iako je u početku bila karakteristična za Aziju, danas je soja postala veoma popularna i u zapadnim zemljama. U poslednje vreme, interesovanje za soju u našoj zemlji je u porastu, te se očekuje da će soja postati sve prisutniji deo naše ishrane.

    Jedna od najvažnijih karakteristika soje je visok sadržaj punovrednih proteina. Soja sadrži lako svarljive proteine koji su po sastavu veoma slični proteinima životinjskog porekla, ali su biljnog porekla. Ono što soja čini posebnim biljnim izvorom proteina je činjenica da sadrži glicin, jedini biljni protein koji sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ove aminokiseline su neophodne organizmu za normalan rast i razvoj, i njihovo prisustvo u soji čini je izuzetno vrednom namirnicom.

    Zamena dela životinjskih proteina sojinim može imati veliki značaj. Naime, soji se može dodati u razne vrste jela, poput mesa, brašna i drugih namirnica, čime bi hrana postala jeftinija, ali i kvalitetnija. Pecivo, u kojem je deo pšeničnog brašna zamenjen sojinim, duže zadržava vlagu, ne mrvi se, ima lepši miris i boju. Takođe, ako se u meso doda odgovarajuća količina soje, vreme kuvanja ili pečenja se skraćuje, a meso postaje sočnije i bolje vezano.

    Soja je takođe pogodna za dijetalnu ishranu, naročito za dijabetičare. Naime, soja sadrži vrlo malo ugljenih hidrata, a razgradnjom tih ugljenih hidrata ne dolazi do stvaranja monosaharida koji mogu negativno uticati na obolele od šećerne bolesti. Zbog toga je soja sjajan izbor za dijetalnu ishranu i održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.

    Osim toga, soja je bogata vitaminima A, B1, B2, B6, kao i niacinom, koji pomažu organizmu da bolje iskoristi proteine iz soje. Ulje koje se dobija iz sojinog semena takođe ima izuzetnu vrednost jer sadrži više od 80% nezasićenih masnih kiselina. Ove masne kiseline su vrlo važan deo zdrave ishrane jer utiču na smanjenje naslaga masnoće u jetri i krvnim sudovima. Zbog toga se soja smatra korisnom za održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema.

    Korišćenje soje u svakodnevnoj ishrani može imati dugoročne koristi za zdravlje, kako zbog njene nutritivne vrednosti, tako i zbog toga što može pomoći da obroci postanu povoljniji. Soja je izuzetno pristupačna, jeftina i lako dostupna namirnica, pa je sigurno da će postati važan deo buduće ishrane, kako u našim domovima, tako i u restoranima i trgovinama.

  • Biljke koje mogu zameniti sapun

    Zamislite da ste se našli u prirodi, a vaše ruke su se zaprljale. Nema sapuna pri ruci, ali znate da to nije problem ako poznajete biljni svet. Mnoge biljke u prirodi mogu da vam pomognu da se očistite, a uz to su ekološke i potpuno prirodne. U stvari, više vrsta biljaka može da se koristi za pranje i čišćenje, a neke od njih su sapunica, kukolj, crvena zova, bujad, divlji kesten i guba.

    Jedna od najpoznatijih biljaka koja može zameniti sapun je sapunica. Ova biljka je niska, obično raste do visine od 30 do 70 cm, a njeni cvetovi mogu biti u roze ili beloj boji, prijatnog mirisa. Sapunica raste na vlažnim mestima, kao što su obale reka, livade, pašnjaci i medže. Koren ove biljke je zapravo pravi prirodni sapun. Kada se pomeša sa vodom, stvara se mirisna pena koja lako skida prljavštinu. I što je još bolje, koren sapunice može se osušiti, samleti u prah i koristiti za pranje tekstila. Ova prirodna sredstva za čišćenje ne samo da su efikasna, već imaju i dodatnu prednost – tekstil opran sapunicama ostaje zaštićen od insekata.

    Još jedna biljka koja može da zameni sapun je kukolj. Kukolj je poznat kao korov koji raste u strnim žitima, ali može se naći i u šumama, na vlažnim livadama i drugim sličnim mestima. Za pranje se koristi koren ove biljke, koji ima sposobnost da stvara penu kad se pomeša sa vodom, baš kao pravi sapun. Kukolj je jednostavan za prikupljanje i predstavlja dobar prirodni način da se očistite kad ste u prirodi.

    Bujad je još jedna biljka koja se koristi za pranje. Ona raste na mnogim mestima, od šuma do travnjaka, a naročito u područjima koja su pogođena požarima. Ovaj korov može da se koristi kao stelja za stoku, ali njeni koreni sadrže kalijumove jedinjenja koja proizvode penu i tako mogu da služe kao odličan prirodni sapun. Bujad je jednostavna za nalaziti, a njena upotreba za pranje je vrlo efikasna, čak i za veće prljavštine.

    Za čišćenje odeće i uklanjanje mrlja, plodovi divljeg kestena su sjajan prirodni izbor. Divlji kesten, osim što je lepo drvo koje često možete sresti u šumama, ima plodove koji su veoma efikasni u uklanjanju prljavštine i mrlja sa tkanina. Njegovi plodovi se mogu koristiti tako što se zdrobe, pomešaju sa vodom i primene kao prirodno sredstvo za pranje. Divlji kesten je pogodan za sve koji žele ekološki prihvatljive alternative komercijalnim sredstvima za čišćenje.

    Takođe, crvena zova je biljka koja može da opere sve vrste prljavštine. Ova biljka raste u brdskim šumama i ima plodove koji se koriste za pranje. Iako možda nije tako popularna kao druge biljke, njeni plodovi imaju fantastičnu moć da skide svaku vrstu prljavštine i mrlja sa odeće, što je čini korisnim prirodnim sredstvom za čišćenje u šumi.

    Za završni trik, tu je i guba, gljiva koja raste na drveću. Iako je manja od ostalih biljaka koje koristimo za pranje, guba je efikasna u uklanjanju prljavštine. Koristi se unutrašnji deo ove gljive, a njena primena u čišćenju može biti izuzetno korisna u situacijama kada je teško pronaći druge biljke.

    Ovo su samo neki od primera biljaka koje mogu da zamene sapun i omoguće vam da se očistite u prirodi. Pored njih, postoji i mnogo drugih biljaka koje mogu da posluže kao prirodni sapun, a prednost ovih biljaka je u tome što su ekološki prihvatljive, lako dostupne i potpuno prirodne. Za ljubitelje prirode i ekoloških rešenja, ovo je sjajan način da uživate u čistoj okolini, čak i kada nemate klasičan sapun pri ruci.