Kiseljenje kupusa je tradicija koja se praktikuje širom sveta, a naročito u zimskom periodu kada je kupus odličan izvor vitamina C. Kiseli kupus je prava zimska poslastica koja ne samo da osvežava, već ima i brojne zdravstvene prednosti. U ovom tekstu ćemo podeliti s vama jednostavan i efikasan postupak kiseljenja kupusa, kako bi vaš kupus bio ukusan i dugotrajno očuvan.
Za kiseljenje, najbolji je glavasti kupus, a posebno su pogodne jesenje sorte belog i crvenog kupusa. Kiseljenje se obično obavlja između sredine oktobra i sredine novembra, kada je kupus zreo i spreman za berbu. Postupak može biti jednostavan i za kupus koji se stavlja u glavi, kao i za onaj koji se rendi na ribanac.
Prvo, važno je obratiti pažnju na bure u koje ćete staviti kupus. Bure treba da bude čisto, bez ikakvih ostataka mirisa, zato je preporučljivo da ga dan pre kiseljenja poparite ključalom vodom i dobro izribate novom četkom. S obzirom na to da se rasol povremeno pretaka, bure mora da ima ispravnu slavinu, koja se postavlja na cigle ili grede kako bi se omogućilo lako pretakanje.
Za kiseljenje birajte čvrste glavice kupusa srednje veličine, po vašoj želji – bele ili crvene. Prvo odstranite spoljašnje listove sa svake glavice, a koren lagano zasecite unakrst kako bi kupus brže upio so. Nakon toga, glavice se pažljivo slažu u bure, tako da koren bude okrenut prema gore. Kada budete pri kraju, važno je da ne prepunite bure, jer glavica ne sme da zatvori slavinu za odvod.
Kupus se zatim posipa solju. Za 100 kilograma kupusa potrebno je oko 5 kilograma soli. Uslovno, između glavica možete staviti i začine po želji – ljute paprike, nekoliko korenova rena, biber u zrnu, kim, lovorov list, ili čak zrna kukuruza. Nakon toga, sve prelijte hladnom vodom. Da bi kupus ostao pod vodom i ne plivao, na njega se stavlja okrugli poklopac ili improvizovani krst od drveta ili plastike, koji se dodatno pritisne teškim kamenom. Bure se zatim pokriva čistim ubrusom, a tokom prvih nekoliko dana potrebno je pretakati kupus svakog trećeg dana, kako bi so ravnomerno došla do svih glavica i sprečila da kupus postane previše mekan.
Za pretakanje se koristi dva suda. U prvi sud ide rasol, dok se u drugi stavlja tečnost koja se ponovo sipa odozgo u bure. Ako se dogodi da kupus upije previše vode, možete dodati svežu vodu kako bi nivo ostao dovoljno visok. Nakon dve nedelje, pretakanje se vrši samo jednom nedeljno. Kada se kupus dovoljno ukiseli, pretakanje prestaje.
Za ribanac, proces je sličan, ali umesto glavica koristimo iseckani kupus. Prvo, kupus se očisti od spoljnog lišća i nariba na specijalnoj dasci, poznatoj kao ribez. U bure se stavlja red ribanca, red soli, i sve dobro pritisne, kako bi vazduh izašao iz kupusa. Ovaj proces je vrlo važan, jer kompresija pomaže da se kupus bolje ukiseli. Nakon što je bure puno, ribanac se ne preliva vodom, ali je važno da se ubrus, koji prekriva bure, povremeno pere zbog pene koja izlazi iz kupusa. Za 100 kilograma ribanca koristi se oko 6 kilograma soli.
Kiseljenje kupusa je zaista jednostavno, a rezultat je ukusna i zdrava zimnica koja će vas grejati tokom hladnih dana. Ukoliko pratite ove savete, vaš kupus će biti savršeno ukiseljen, pun vitamina, a istovremeno i delikatan za vaša čula.
Оставите одговор